Kako sačuvati mentalno zdravlje i psihičku stabilnost za vreme karantina

Još pre samo dva meseca niko nije mogao da zamisli da ćemo se planetarno naći u karantinu, da ćemo morati da isključimo svaku socijalnu blizinu, jer je veliki broj svetskih vlada donelo odluke da za vreme pandemije Coronavirusom sedimo kod kuće. Stalno, sem kada je neophodno da izađemo u nabavku.

Medicinski stručnjaci, epidemiolozi, i svi koji rade u zdravstvu danonoćno apeluju da ne izlazimo. U ovom trenutku, kada je disciplina po ovom pitanju dosegla granice do „sedi kući, sačuvaj živote“, malo ko razmišlja o mentalnom stanju čitavih nacija, kako sve ovo preživeti.

Konstantan boravak u zatvorenom prostoru, koji će trajati nedeljama (nekako mi je lakše da napišem nedeljama nego mesecima) može da izazove mnogo toga, od anskioznosti, besa, problema sa spavanjem, depresije, stresa.

Karantin sam po sebi može da izazove stres.

Strahovi se samo ređaju, moguća infekcije virusom, frustracija, dosada, nedostatak namirnica i ostalih potrepština, nedostatak stručnih informacija, strah od gubitka posla, finansijska nesigurnost i strah od preživljavanja.

Kako da identifikujemo  strahovve, one koje sami nosimo u sebi zbog nas samih, i one koje nosimo zbog brige za drugima.

  • Strah i briga za naše sopstveno zdravlje
  • Promene u navikama (spavanje, ishrana)
  • Nesanica, lak san i slaba koncentracija
  • Pogoršanje postojeće zdravstvene situacije
  • Povećana upotreba alkohola, cigareta, opijata

Uzimajući sve ovo u obzir Svetska zdravstvena organizacija je izdala priručnik, kako ljudi da se zaštite u mentalnom smislu u novonastalim okolnostima.

„Ljudska bića su društvene životinje“ rekao je profesor Ian Hickie, produženi karantin, socijalna izolacija, bez bilo kakve kompenzacije može da poveća anskioznost, depresiju i osećaj bespomoćnosti.

Profesori psihologije preporučuju prvenstveno da nosioci najviših državnih funkcija treba da deluju umirujuće, staloženo, da govore istinu i samo istinu o stvarnom stanju u zavisnosti na čelu koje države obavljaju svoje funkcije. Ali, na prvom mestu nacijama treba da se obraćaju stručnjaci, dakle epidemiolozi.

Coronavirus je novootkriveni virus, i svi uče na osnovu iskustava prvenstveno kineskih lekara.

Ovo je situacija kada je više dobro iznad ličnog dobra.

Nema egoizma, nema sebičluka, svi smo u istoj situaciji.

Neko će reći, sa pravom, nije isto kakav je „kavez“, da li je od zlata ili kartona. Ali, imajte na umu, svi smo izolovani. I onaj koji sedi na ultra modernoj sofi, isto kao i onaj na starom kauču.

Za ljude koji nemaju dovoljan izvor prihoda, svaka vanredna situacija je sama po sebi stresna. Oni će biti u još težoj situaciji, jer i ovako su jedva sastavljali kraj sa krajem, a sada ovo čudo …. nije nikoga za kriviti ako jednostavno „popusti sa živcima“.

Na prvom mestu ono što smo svi izgubili sa pojavom Coronavirusa je sigurnost. Kakva takva, bila je tu.

Sada, moramo da budemo tu jedni za druge.

Šta mogu da urade direktori, vlasnici kompanija i privatnih porodičnih firmi?

Predlog SZO-a je da na prvom mestu treba uvesti transparentnost. Da svaki zaposleni tačno zna kakva je finansijska situacija kompanije, firme, preduzeća.

Najvažnije je da se zaposleni ne osete potpuno nemoćni, i da imaju osećaj da ni krivi ni dužni, zbog više sile mogu ostati bez radnog mesta.

Svako ima dovoljno razuma, i znanja da može da uvidi da li je poslovna odluka mendžmenta ili vlasnika privatne firme osnovana, ili oni jednostavno čuvaju samo svoja leđa. Osećaj nepravde, na svu situaciju, može da bude okidač za psihičku nestabilnost, da izazove strah za goli opstanak, lični i svoje porodice.

Šta možemo da uradimo kao pojedinci?

S obzirom da smo suočeni sa dugotrajnim karantinom i socijalnom distancom, svako od nas mora za sebe da uspostavi mehanizme, da bismo sačuvali naše mentalno zdravlje tokom boravka kod kuće.

  • Oformite rutinu – svako jutro se istuširajte, promenite delove garderobe, i nastavite dan svojom kreacijom osećaja normalnosti i produktivnosti.
  • Prelomite dan – jedan deo obaveza obavljajte u prostorijama koje su baš namenjene za jednu vrstu aktivnosti, kao što je kuhinja, ali neke druge stvari možete raditi i u nekom drugom delu stana ili kuće. Važno je da menjate stvari koliko god ste u mogućnosti, bez obzira koliko vam se to može učiniti beznačajno, ali u ovakovoj situaciji i najmanja promena znači puno.
  • Vodite brigu o svom telu – zdravo se hranite, spavajte dovoljno i vežbajte na dnevnom nivou bar 15min – 30 minuta.
  • Izađite u susret drugima – ukoliko ste sa ukućanima, potrudite se da razmenjujete ideje, i razgovarajte o svemu za šta u ubrzanom tempu života niste do sada imali priliku da razmenjujete misli.
  • Nemojte se izolovati – ostanite u kontaktu sa svojim kolegama i koleginicama, koristite društvene mreže, ali umereno, da vas informacije ne bi u jednom trenutku progutale, i dovele vas do frustracije i osećaja bespomoćnosti.
  • Ograničite vreme pred TV-om – informišite se samo onoliko koliko je potrebno da bi imali informacije potrebne za svakodnevno funkcionisanje. Konstantno prelaženje sa jednog društevnog sadržaja na drugi, može samo da vas obeshrabri i dovede do doatnog neraspoloženja.
  • Izbegnite dosadu – radite sve ono za šta do sada niste imali vremena, pogledajte neku TV seriju, ili film, pogledajte projekte i ideje koje ste pohranili u neku fioku za „ovo ću kada budem imao/la više vremena“, sada ga imate i iskoristite ga na pravi način. Osećaj da ste produktivni udaljiće vas od osećaja potpune bespomoćnosti i konstantnog iščekivanja.
  • Izbegavajte previše napora – nemojte odlaziti u drugu krajnost sa ciljem da se udaljite od nevesele realnosti. Ako radite od kuće, poštujte okvirno vaše standardno radno vreme, a posle se posvetite nekim drugim aktivnostima.
  • Fokusirajte sa na pozitivne stvari – u moru lošu informacija, uvek se potkrade i neka dobra. Iskažite zahvalnost svim zdravstvenim radnicima, i ljudima koji i u ovim uslovima svaki dan idu na posao.
  • Dan po dan – nemojte praviti nikakve dugoročne planove. Imajte u vidu, dama koliko dugo trajale mere karantina, one nisu večite, i niste sami. Svi smo u karantinu.

Savet: ostanite u kontaktu sa ljudima, bavite se aktivnostima koje vam daju osećaj svrsishodnosti, i kada god ste u prilici izađite drugima u susret na vaš najbolji način. Zapamtite, najbolji lek za depresiju je osećaj koji imate kada nekome drugom pomognete, na bilo koji način.

 

 

 

 

 

Preporuke za decu sa dijabetesom – Prevencija infekcije

Coronavirus infekcija (COVID-19) Preporuke za decu sa dijabetesom (pripremljeno u skladu sa Udruženjem za dijabetes kod dece i adolescenata)

Prevencija infekcije

Često perite ruke sapunom u trajanju od 20 sekundi.

  • održavajte razmak (2m) u odnosu na druge
  • kašljite i kijajte u maramicu
  • izbegavajte da dodirujete lice
  • sprovodite dezinfekciju predmeta i površina
  • izbegavajte kontakt sa drugom decom

Ako imate bilo kakvih simptoma?

Ako se osećate loše ili ste bili u kontaktu sa pacijentom koji je potencijalno zaražen, NE NAPUŠTAJTE KUĆU. Ako imate temperaturu, kašljete, imate problema sa disanjem, javite se u lokalni centar koji je zadužen za pacijente sa infekcijom Coronavirusom.

U Beogradu, taj Centar je bolnica Dr Dragiša Mišović (dečje odeljenje)

Kako kontrolisati dijabetes u toku bolesti?

  1. Češće određujte glikemiju i ketone. Težite da nivo glukoze bude između  4 – 10mmol/l, a ketoni negativni dok je dete bolesno.
  2. NIkada ne prekidajte davanje insulina (ukoliko dete slabije jede ili ima niže glikemije, dozu insulina smanjujete za 10% – 20%. Ukoliko dete ima temperaturu, glikemije su obično povišene, pa su potrebe za insulinom veće.

Ne postoji maksimalna dnevna doza insulina, dajte insulina koliko je potrebno.

Doze brzodelujućeg insulina (Actrapid. Novorapid, Apidra) možete ponavljati na 2-3 sata, oko 0,1 jed/kg (do 6 jedinica po dozi u toj situaciji).

3.  Uzimajte više tečnosti (kisele vode, vode, nezaslađenog čaja) da bi dete bilo što bolje hidrirano.

4. Lečite infekciju i primenjujte Paracetamol ako je temperatura preko 38,5 stepeni, i dete je opšteg lošeg stanja u dozi od 10 – 15mg/kg na 4 – 6 sati.

Hitni slučajevi. Ukoliko dete povraća i ne može da uzima tečnost, a nema respiratornu infekciju, javite se u dežurnu ustanovu da bi se primenila tečnost intravenski i prevenirala dijabetska ketoacidoza.

Dosadašnji podaci upućuju da je kod dece infekcija Coronavirusom retka, i da su forme vrlo blage.

Budite nam zdravi, i ukoliko imate pitanja kontaktirajte nas telefonom 011 206 0701.

Kontrole ćemo zakazivati za jesen 2020.god. Bićete obavešteni.

20.03.2020.god.                      Vaši lekari i sestre endokrinološkog odeljenja UDK Tiršova

Vodič za tretman dijabetesa tokom bolesti izazvane virusom COVID-19

Krajem 2019 godine pojavio se nov (neispitan virus, od koga oboljevaju od upale pluća ljudi i životinje) u Vuhanu, kineska pokrajina Hubei. Infekcija je počela da se širi veliko brzinom i za kratko vreme obuhvatila je čitavu planetu.

KAKO DOLAZI DO INFEKCIJE?

Virus može da se prenese sa inficirane životinje na čoveka, kao i transmisija sa čoveka na čoveka. Prenosi se kao i svaka druga respiratorna infekcija kapljičnim putem, tokom razgovora, kijanja ili kašljanja, putem kontaminiranih kapljica u vazduhu, koje kroz disajne organe dovode do infekcije.

Virus može da preživi na površinama od nekoliko časova do nekoliko dana (u zavisnosti od vrste materijala od koga je površina sačinjena) tako da do infekcije može da dođe i putem dodirivanja površina pa potom dodirivanja usta, nosa, očiju kao i ušnih otvora. Virus se uništava preparatima na bazi alkohola.

KOLIKO MOŽE INFEKCIJA DA BUDE OZBILJNA

Dobra vest je da oko 98% zaraženih virusom COVID-19 uglavnom ima simptome običnog gripa. Većina slučajeva oko više od 80% ima blage simptome, i ostaju na kućnom lečenju, ozbiljnije simpotome ima oko 14% ljudi, dok 5% može kritično da oboli. Neke osobe nemaju nikakve simptome, ali su i dalje prenosioci virusa.

Posledice i komplikacije nastale usled infekcije virusom COVID -19 mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što je upala pluća, a u nekim slučajevima i smrtni ishod.

Komplikacijama su podložnije osobe sa hroničnim oboljenjima, a to su uglavnom starije osobe, koje imaju kardiovaskularna oboljenja, hronična plućna oboljenja, hipertenziju. Osobe sa dijabetesom spadaju u visokorizičnu kategoriju, i one su podložne ozbiljnom oboljevanju usled virusne infekcije COVID-19.

 KOJI SU SIMPTOMI OBOLJENJA?

Simptomi infekcije virusom COVID-19 su sledeći:

  • Groznica
  • Kašalj
  • Otežano disanje – kratak dah
  • Umor
  • Bolovi u mišićima

Problemi sa disanjem nastaju kada virus napadne pluća i izazove upalu pluća.

Prvi simptomi se javljaju uglavnom nekoliko dana pošto je osoba zaražena virusom, a to je uglavnom period od 3 – 7 dana od izloženosti virusu. Kod nekih osoba prvi simptomi mogu da se pojave i do 14 dana od izlaganja virusu.

ŠTA RADITI UKOLIKO POSTOJI OPASNOST OD INFEKCIJE?

Ukoliko osoba ima groznicu, kašlje i diše otežano, a pritom je bila u zemlji ili okruženju gde vlada zaraza, a da je od poslednjeg kontakta prošlo 14 dana, treba da se javi na testiranje u zdrvstvenu ustanovu.

Preproruka je da se ne ide odmah u bolnicu, da bi se izbegla dalja transmisija virusa na druge pacijente kao i na bolničko osoblje. Važno je da se izbegava kontakt između obolelih i zdravih. Preporuka je da se pozovu call centri gde se mogu dobiti informacije o daljem postupanju u odnosu na to kako se pacijent oseća.

Ukoliko je neophodno bolničko lečenje, pacijent koji odlazi u bolnicu mora da ima zaštitnu masku na licu, jer zbog gužvi koje se javljaju u ovakvim situacijama, mora da se čeka red, a gde se nalaze i drugi pacijenti. Uzimanje brisa / sekreta  iz nosa i grla će pokazati da li je osoba inficiranja virusom COVID-19 ili nije. U ovom trenutku ne postoji lek za virusnu infekciju izazvanu virusom COVID-19, a uzimajući u obzir da je većina slučajeva blaga, samo manji broj osoba ostaje zadržan na bolničkom lečenju.

Od najvećeg značaja je da sve osobe koje su zaražene virusom COVID-19, kao i one osobe koje su bile u dodiru sa njima budu identifikovane i izolovane na nekoliko nedelja kako bi se sprečilo širenje virusa.

ŠTA ČINITI AKO STE ZARAŽENI, A NISTE ZA BOLNIČKO LEČENJE?

Pojedinci, kao i čitave porodice koje se nalaze na kućnom lečenju prvenstveno treba da vode računa da ne dolaze u dodir sa okolinom. Ukoliko kod obolelih dođe do bilo kakvog pogoršanja, odmah treba da kontaktiraju nadležne službe kako bi bili smešteni u bolnicu na lečenje. Pogoršanje se uglavnom odnosi na otežano disanje do mere kada je potrebno priključenje na respirator.

Prostorije u kojima se nalaze oboleli treba redovno da se vetre, odstojanje između obolelih i neobolelih treba da bude minimum 1 metar. Posle svakog kontata obavezno detaljno oprati vodom i sapunom. Posle pranja ruku preporuka je da se koriste papirni ubrusi za brisanje, umesto zajedničkih peškira, ako domaćinstvo ima više od jednog člana.

Zaštitnu masku obavezno treba da nosi na licu osoba koja je obolela, da ne bi širila zarazu, a papirne maramice kojima se kupi sekret treba odmah da budu odstranjene. Osoba koja neguje obolelog, takođe treba da nosi masku dok se bavi obolelim. Preporuka je i da se nose zaštitne rukavice.

PREPORUKA ZA OSOBE SA DIJABETESOM KOJE SU OBOLELE OD VIRUSA COVID-19

Osobe sa dijabetesom treba preventivno da obezbede sve što im je potrebno za svakodnevni tretman dijabetesa. Obavezno treba da imaju brojeve telefona za slučaj da dođe do zdravstvenih problema, i bez da su zaraženi virusom COVID-19.

Treba da obezbede dovoljan broj tračica, insulina, tračica za  test ketona, i svega što im je potrebno, tako da ne moraju da napuštaju stan ukoliko su inficirani.

Osobe sa dijabetesom mogu na trenutke da izgube kontrolu u održavanju normalnog nivoa šećera u krvi. Tada treba da primene pravila „ za bolesne dane“, jer svaka stresna situacija podiže nivo šećera u krvi. Ukoliko je moguće, treba da se obrate svom lekaru u vezi kontrole dijabetesa, da obezbede dovoljno insulina i ostalih lekova i suplemenata koje koriste. Važno je biti u kontaktu sa svojim lekarom radi korekcije doza insulina tokom bolesti.

PRAVILA ZA OSOBE SA DIJABETESOM TOKOM „BOLESNIH DANA“

  • Uzimati dovoljno tečnosti da organizam ne dehidrira
  • Kontrolisati nivo šećera
  • Kontrolisati temperaturu
  • Ukoliko koristite insulin, obavezno kontrolišite ketone
  • Pratite savete vašeg ordinirajućeg lekara

KAKO IZBEĆI VIRUS?

  • Ukoliko je propisana izolacija na državnom nivou, poštovati je i ostati kod kuće
  • Često prati ruke vodom i sapunom, ili preparatima na alkoholnoj bazi, posebno pre jela i po povratku spolja.
  • Ne delite hranu, naočare, peškire, alat (svako svoje)
  • Izbegavajte blizak fizički kontakt sa ljudima, a posebno sa osobama koje su zaražene, osobe koje kašlju ili kijaju.
  • Ako osetite probleme sa disanjem, konsultujte se sa stručnim služabama
  • Kada kašljete ili kijate, prekrijte nos i usta višeslojnim ubrusima ili toaletnim papirom, i odmah ih bacite u otpad.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da osobe koje nemaju respiratorne simptome ne moraju da nose zaštitne maske, iako se virus načazi u vazduhu. Nošenje maske ne umanjuje značaj ostalih preventivnih mera protiv virusa COVID-19, jer može da dovede do bespotrebne nestašice na tržištu, a da oni kojima su zaista potrebne maske ne mogu da dođu do njih.

Preuzeto sa „European Connected Health Alliance“

Dijabetes Tip 1 – Pitanja i odgovori 2

POSETA RESTORANIMA

Kada savladate brojanje ugljenih hidrata i na osnovu toga znate koja vam je doza insulina potrebna, posete restoranima neće predstavljati problem.

Važno je da posete restoranima budu u vreme kada i inače imate planirane obroke, jer promena tajminga utiče na potrebnu dozu insulina. Ako je poseta restoranu planirana posle vašeg uobičajenog vremena za obrok, možete odložiti davanje insulina dok ne počnete da jedete.

Ali, ako uzimate dva puta dnevno insulin, a ručak ste planirali kasnije nego uobičajeno, ne bi bilo loše da uzmete malu užinu, ili parče hleba čim dođete u restoran, u cilju izbegavanja hipoglikemije.

Ako izlazite na večeru, poručite porciju hrane koja sadrži malo više masti, nego što uobičajeno konzumirate. Masnoće usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata u krvotoku, što znači da će ugljeni hidrati iz  porcije pice, ribe i pomfrija, i slično biti apsorbovani posle dužeg vremenskog perioda, i da neće uticati na nivo glukoze u krvi.

Ovo znači da, ako uzmete svoj bolus insulin, on će prestati da dejstvuje pre nego što se apsorbuju svi ugljeni hidrati koje ste uneli. U tom slučaju možete da podelite dozu insulina.

DIJETE SA MALIM UNOSOM UGLJENIH HIDRATA

Ova vrste dijete se ne preporučuje osobama sa dijabetesom Tip 1.

Preporuka osobama sa djabetesom Tip 1 je da u saradnji sa svojim endokrinologom posete nutricionistu.

POZIV PRIJATELJA NA RUČAK ILI VEČERU – ŠTA DA PREPORUČIM DA PRIPREME

Dijagnoza dijabetes Tip 1, nikako ne znači da se udaljite od svojih prijatelja. Uostalom, ako obrok baš i nije po vašoj meri, poenta je u druženju, tako da, ili uzmite malu količinu hrane, izbrojite ugljene hidrate, pokrijte se insulinom i uživajte u društvu.

PODACI NA DEKLARACIJAMA PREHRAMBENIH PROIZVODA – IMA IH PUNO, NA KOJE TREBA DA OBRATIM PAŽNJU

Prehrambeni proizvodi, po zakonu imaju deklaraciju na prednjoj strani, gde se nalaze uopšteni podaci o proizvodu, a na poleđini se nalazi detaljna deklaracija u formi tabele, i potrebno je obratite pažnju na sve sastojke proizvoda.

 

 

ANEMIJA KAO PRATEĆA POJAVA KOD OSOBA SA DIJABETESOM

Kod anemije smanjen je broj crvenih krvnih zrnaca, sto rezultuje manjkom kiseonika u organizmu. Ostali simptomi mogu biti: bledilo, slab apetit, …

ANEMIJA KAO PRATEĆA POJAVA KOD OSOBA SA DIJABETESOM

TOP 10 SAVETA ZA OSOBE SA DIJABETESOM

Za zdravu ishranu

  1. REDOVNO UZIMANJE OBROKA

tokom dana pomoći će da apetit držite pod kontrolom, a samim tim i nivo šećera u krvi, pogotovo ako insulin uzimate 2 puta dnevno.

  1. KONZUMIRAJTE UGLJENE HIDRATE

Zdraviji izvor ugljenih hidrata nalazi se u integralnim žitaricama celog zrna.

Ugljeni hidrati utiču na nivo glukoze u krvi, da bi ih unosili, a držali pod kontrolom njihov unos, izbrojite ih po porciji, ili prema namirnici.

Ako izbegavate uzimanje ugljenih hidrata, da vam ne bi „skočio“ šećer, vodite računa, da možete upasti u stanje hipoglikemije.

  1. SMANJITE UNOS MASTI

Smanjite unos masti – pogotovo zasićenih masti.

  • Nezasićene masti (masline i maslinovo ulje, laneno ulje) su prvenstveno zdrave za srce.
  • Obrano ili poluobrano mleko, jogurt (izaberite jogurte sa prirodnim kulturama, koje su dobre za varenje)
  • Preprouka za pripremanje namirnica je kuvanje ili grilovanje.
  1. TRI OBROKA DNEVNO I DVE UŽINE

Težite ka tome da dnevno imate 5 obroka koji će sadržati povrće ili voće. Ove namirnice su izvor vitamina, minerala i vlakana koji su potrebni organizmu.

1 porcija može da izgleda ovako:

  • 1 jabuka ili 1 banana
  • 1 šaka grožđa
  • 1 supena kašika sušenog voća
  • 1 mala čaša voćnog soka, ili smutija
  • 3 supene kašike povrća
  1. BORANIJA, PASULJ, SOČIVO ……

Boranija, pasulj, sočivo sadrže malu količinu masti, bogata su vlaknima i pristupačni su po cenama. Ne utiču značajno na povećanje šećera u krvi, ne povečavaju holesterol.

Probajte crveni pasulj, zeleno sočivo, boraniju …

  • Možete napraviti čorbu, ili kao varivo
  • Salate
  • Možete napraviti kao pire i dodtai uz humus, ili namazati na integralni hleb od celog zrna
  1. JEDITE VIŠE RIBE

Sve vrste ribe su zdrave. Ribu ne treba pržiti u dubokom ulju.

Riba je bogata omega – 3 masnim kiselinama (sprečava razvoj srčanih oboljenja). Potrudite se da vam riba bude na jelovniku bar dva puta nedeljno.

  • Skuša
  • Sardine
  • Losos
  • Pastrmka
  1. SMANJENI UNOS ŠEĆERA

To ne znači da ne smete uopšte unositi šećer u organizam. Možete koristiti šećer u okviru zdrave, dijetetske ishrane, ali u malim količinama.

Zapamtite, slatki napitci vam mogu podići nivo šećera, i koriste se za blage slučajeve hipoglikemije.

Možete koristiti zaslađivače kao zamenu za šećer.

Sledi nekoliko predloga za unos šećera:

  • Napitci bez dodatih šećera
  • Sok, a ne sirup
  • Kafa i čaj – bez šećera
  1. SMANJITE UNOS SOLI

Prekomerna upotreba soli može da izazove povišeni krvni pritisak, koji opet može dovesti do pojave srčanih oboljenja, infarkta ili moždanog udara,

  • Potpuno isključite gotovu hranu, pljeskavice, pice, pržene kobasice …
  • Hranu začinite biljnim začinima i sosovima bez soli.
  1. ALKOHOL – POMALO, PONEKADA

Preporučena dnevna doza za žene je: 2-3 jedinice, a za muškarce 3-4 jedinice alkohola.

  • 1 jedinica je 25ml alkoholnog pića, 284ml svetlog piva ili 175ml vina.
  • Alkohol je veoma kaloričan, ako želite da regulištete težinu, zaboravite ga.
  • Nikada nemojte da konzumirate alkohol na prazan stomak, jer možete ući u hipoglikemiju.
  1. IZBEGAVAJTE „GOTOVU“HRANU ZA DIJABETIČARE

Ova vrsta proizvoda ne koristi osobama  sa dijabetesom ni na koji način, ali mogu da dovedu do povećanja nivoa glukoze u krvi. Ovi proizvodi sadrže uglavnom sve kao i proizvodi koji nisu namenjeni ciljano osobama sa dijabetesom, i vrlo često mogu da imaju laksativno dejstvo.

 

 

ZDRAVA ISHRANA OSOBA SA DIJABETESOM– Brojanje ugljenih hidrata

Sve o ishrani i namirnicama

Ako mislite da će dijagnostifikovanjem dijabetesa Tip 1 vaša ishrana da postane jednolična i dosadna, promislite ponovo.

Sa dijabetesom Tip 1 možete da jedete manje više sve što želite. Važno je da brojite ugljene hidrate i da budete „pokriveni“ insulinom.

Ovde ćemo proći kroz namirnice koje možete da konzumirate, kao i one koje treba da izbegavate. Objasnićemo i brojanje ugljenih hidrata, što je najefikasniji način da vodite računa o dijabetesu.

 Jedno od prvih pitanja koje ćete postaviti kada vam se dijagnostifikuje dijabetes Tip 1, je – „šta sada mogu da jedem?“

Odgovor je  – što više zdravih namirnica, nutritivno balansiranih u okviru obroka.

Ova činjenica može da vas iznenadi, ali sa dijabetesom Tip 1 možete sve da jedete. U prošlosti, važilo je verovanje da sa dijagnozom dijabetes Tip 1 dolazi i veoma restriktivna ishrana, zato što su vrste i tipovi insulina bili ograničeni. S obzirom da danas imamo veći izbor insulina, dani „šta smem, a šta ne smem“ su prošlost.

Uz insuline koji sada postoje na tržištu, ishrana može da se balansira na isti način kao i kod osoba koje nemaju dijabetes.

Izborom zdravih namirnica, koje sadrže nizak nivo zasićenih masti, šećera i soli, pomažu da:

  • Kontrolišete masnoće u krvi
  • Kontrolišete krvni pritisak
  • Održavate normalnu telesnu težinu

Za uzvrat, poštujući ove savete smanjujete opasnost od pojave komplikacija koje dijabetes nosi sa sobom, uključujući pojavu srčanih oboljenja i moždanog udara.

Kao i kod svih drugih promena životnog stila, tako i u ovom slučaju, sa vremenom se naviknete na promene koje su neophodne za tretman dijabetesa.

ŠTA IZBEGAVATI?

 U svakom slučaju treba izbegavati zaslađene napitke i voćne sokove, ako želite da utolite žeđ. Ovi napitci podižu nivo glukoze u krvi, u kratkom periodu u velikim vrednostima (stoga se preporučuju za tretman blage hipoglikemije). Kao zamenu uzmite vodu, napitke bez šećera ili dijetetska pića ( ali prethodno pogledajte deklaraciju, jer ovi napitci često sadrže „skrivene“ sastojke, koji nisu pogodni za osobe sa dijabetesom, ali ni za osobe koje nemaju dijabetes).

Čaj i kafa su dozvoljeni.

Izbegavajte namirnice na kojima je naznačeno „Preporučljivo za dijabetičare“. Većina ovih proizvoda sadrži slične količine kalorija i masti, i može negativno da utiče na nivo glukoze u krvi. Takođe, može doći do poajve dijareje. Ukoliko ste pre dijagnostifikovanja dijabetesa vodili računa o ishrani, nastavite i dalje tako, ali vodite  računa o količini hrane koju konzumirate, i važno je voditi računa da uvek budete „adekvatno pokriveni insulinom“.

ŠTA SE PREPORUČUJE U ISHRANI?

 Sa dijabetesom Tip 1 najvažnije je kontrolisati količinu ugljenig hidrata, jer sa insulinom ponekada možete da spustite nivo glukoze ispod 4mmol/l, što dovodi do hipoglikemije, a bez dovoljne doze insulina nivo glukoze može da dostigne visok nivo.

Ako dva puta dnevno koristite insulin, veoma je važno da obroke uzimate u isto vreme. Ako uzimate fiksne doze insulina dva puta dnevno, bilo bi dobro da imate preračunate doze ugljenih hidrata na dnevnoj bazi, i da obroke uzimate u isto vreme sa istom utvrđenom količinom ugljenih hidrata.

Količina ugljenih hidrata preko preračunate, dozvoljene količine, može da dovede do skoka nivoa glukoze u krvi, hiperglikemije, a manja količina ugljenih hidrata može da dovede do hipoglikemije.

Ukoliko koristite Bolus Insulin, ishrana može biti i malo fleksibilnija, u smislu kada i koliko ugljenih hidrata unesete tokom obroka, jer bolus insulin je brzodelujući oblik insulina, koji možete uzeti malo pre obroka, za vreme ili odmah posle obroka. Osobe koje koriste ovu vrstu insulina, izbroje količinu ugljenih hidrata koje će uneti tokom obroka, i na osnovu broja ugljenih hidrata znaju koja im je neophodna doza insulina.

Imajte na umu da vam je za plan ishrane veoma važan nutricionista.

BROJANJE UGLJENIH HIDRATA

 Ugljeni hidrati su veoma važan izvor energije. U namirnice bogate ulgjenim hidratima spadaju:

  • Hleb
  • Testenine
  • Krompir
  • Nudle
  • Pirinač
  • Žitarice
  • Voće
  • Sušeno voće
  • Pojedine mlečne namirnice
  • Šećer
  • Slatkiši (keksi, rolati, torte)
  • Zaslađena pića (Coca Cola, Scweppes, Cola…)
  • Sirupi na bazi glukoze i med

Svi ugljeni hidrati koje unesete kroz ishranu odu u glukoze, glavno „gorivo“ organizma. Nivo ugljenih hidrata koje treba da unesete u organizam zavise od:

  • Vašeg godišta
  • Telesne težine
  • Fizičke aktivnosti

 

Brojanje ugljenih hidrata predstavlja efektivan način za regulisanje nivoa glukoze kod osoba sa dijabetesom Tip 1, što znači da insulin može individualno da se dozira u odnosu na unesenu količinu ugljenih hidrata.

Brojanje ugljenih hidrata zahteva vreme i trud, ali jednom kada ga savladate, nećete imati problem da dobro dozirate insulin, da nivo glukoze držite pod kontrolom i moći ćete da budete malo fleksibilniji u nekim izuzetnim prilikama (rođendani, proslave..), jer ćete znati kolika treba da bude doza insulina u odnosu na broj unesenih ugljenih hidrata.

Pre nego što počnete sa brojanjem ugljenih hidrata, važno je da znate dozu bazalnog insulina. Bazalni insulin se odnosi na glukozu koju otpušta vaša jetra. Posavetujte se sa vašim endokrinilogom u vezi bazalnog insulina.

Ugljeni hidrati se mogu brojati na dva načina:

  • U gramima

Ili

  • U porcijama

Jedna porcija obično sadrži 10g ugljenih hidrata.

Važno je da izaberete način za brojanje ugljenih hidrata koji vama najviše odgovara.

Jednom kada se uhvatite u koštac sa brojanjem ugljenih hidrata koje ćete uneti u organizam kroz hranu ili piće, biće vam potreban insulin da pokrije razliku vašeg bolus insulina ( insulin koji upotrebljavate da budete „pokriveni“ posle obroka ili pića).

Odnos „količine insulina u odnosu na količinu ugljenih hidrata“ varira od osobe do osobe, što zavisi od godišta, težine, fizičke aktivnosti, i od toga koliko dugo imate dijabetes.

Preporuka je da se konsultujete sa lekarom i nutricionistom, jer ćete možda imati tri različite doze insulina za različita tri obroka (doručak, ručak, večera) tokom dana.

Ako znate koliki broj ugljenih hidrata ste uneli putem obroka, i odnos „vašeg insulina u odnosu na broj ugljenih hidrata“, onda možete da izračunate i količinu potrebnog bolus insulina.

Na primer: ako planirate da unesete 70g ugljenih hidrata tokom obroka, a vaš odnos „insulin – ugljeni hidrati“ je 1 jedinica bolus insulina na svakih 10g ugljenih hidrata, znači da vam je potrebno 7 jedinica bolus insulina.

Odnos koji ćete uzeti zavisi i od drugih faktora, kao što je vaš trenutni nivo glukoze u krvi, da li imate neko akutno oboljenje (prehlada, grip, itd.) ili planirate neku fizičku aktivnost.

KAKO RAČUNATI UGLJENE HIDRATE U HRANI I PIĆIMA

Primer 1: Računanje ugljenih hidrata na osnovu jedne porcije

EYF-Chicken-Piccata-Penne-LEAD-5

Pasta sa piletinom

Tipične   vrednosti                             100g sadrži

 Kalorična vrednost                     433kJ (103Kcal)

Masti                                            1,7g

Masne kiseline                            0,9g

Ugljeni hidrati                             14,1g

Od čega šećeri                            2,0g

Vlakna                                          1,2g

Proteini                                        7,1g

So                                                  0,4g

Važno je da uračunate sveukupnu količinu ugljenih hidrata, a ne samo „od čega šećera“.

 

Primer 2: Računanje ugljenih hidrata na osnovu vrednosti na 100g izabrane namirnice

Indian-Style Basmati Rice

Basmati pirinač

Tipične  vrednosti                         100g sadrži

Kalorična vrednost                 1515kJ (360kcal)

Masnoće                                  1,0g

Masne kiseline                        0,2g

Ugljeni hidrati                          77,4g

od čega šećeri                         0,2g

Vlakna                                       1,8g

Proteni                                      8,5g

So                                               <0.01g


Kada koristite vrednosti za 100g, računajte broj ugljenih hidrata za celu količinu hrane koju ćete uneti u organizam.

Primer: Ako planirate da pojedete 80g basmati pirinča, ukupan iznos ugljenih hidrata je 61,9g, ne 77,4g.

Takođe, uzmite u obzir da težina namirnica ne ostaje ista posle kuvanja.

TRI NAČINA ZA BROJANJE UGLJENIH HIDRATA

 Sigurno ste do sada čuli izreku „prvo skoči, pa reci hop“.

Ova izreka se može primeniti na brojanje ugljenih hidrata.

Prvi korak je da se savladaju osnove, ali svakako, ako ste do sada došli do za vas najboljeg načina brojanja ugljenih hidrata, i da ste optimalno pokriveni insulinom, primenite svoj način. Svaki organizam je celina za sebe, i ne reagujemo svi na isti način.

  1. Da li znate koje od namirnica koje koristite sadrže ugljene hidrate?

Stop. Formirajte u glavi mentalnu sliku namirnica ili napitaka bogatih ugljenim hidratima.

  1. Držite na vidljivom mestu deklaracije / beleške o namirnicima i pićima koje konzumirate, da bi stalno imali dostupne informacije o količini ugljenih hidrata u namirnicama koje konzumirate.
  2. Kako bude vreme odmicalo, tako će vam biti sve lakše da postignete ravnotežu između količine unesenih ugljenih hidrata i doze insulina koja vam je potrebna da bi nivo glukoze bio u granicama dozvoljenog.

Zaključak: merenje ugljenih hidrata uči, takođe je važno da uvek budete „pokriveni“ insulinom, i da često proveravate nivo glukoze u krvi.

P O D S E T N I K: 

  • čitajte deklaracije kada brojite ugljene hidrate
  • dva proverite da li su vrednosti iskazane za 100g namirnice, ako brojite na 100g izabrane namirnice
  • ako brojite ugljene hidrate prema porciji, onda obratite pažnju na količinu namirnica koje čine tu porciju
  • pogledajte uvek listu sastojaka, da bi znali šta se sve nalazi u određenoj namirnici
  • razmotrite koji sastojci čine određeni proizvod, iz razloga što namirnica može da sadrži ugljene hidrate koji se sporo vare, kao što su pasulj ili paradajz, ove ugljene hidrate ne brojite, ali se oni ipak nalaze u ukupnom broju ugljenih hidrata te namirnice
  • obratite pažnju da li se količina ugljenih hidrata odnosi na kuvanu namirnicu ili ne (npr. Krompir, pirinač, testenina)

71588